1, Хидроксилна вредност: 1 грам полимерног полиола садржи хидроксил (-OH) количину еквивалентну броју милиграма KOH, јединици mgKOH/g.
2, Еквивалент: просечна молекулска тежина функционалне групе.
3, Садржај изоцијаната: садржај изоцијаната у молекулу
4, Индекс изоцијаната: означава степен вишка изоцијаната у формули полиуретана, обично представљен словом Р.
5. Продужавачи ланца: Односи се на алкохоле и амине мале молекулске тежине који могу да продужавају, шире или формирају просторне мреже умрежавања молекуларних ланаца.
6. Тврди сегмент: Сегмент ланца формиран реакцијом изоцијаната, продужетка ланца и умреживача на главном ланцу молекула полиуретана, а ове групе имају већу енергију кохезије, већу запремину простора и већу крутост.
7, Меки сегмент: полимерни полиол главног ланца угљеника, флексибилност је добра, у главном ланцу полиуретана за сегмент флексибилног ланца.
8, Једностепени поступак: односи се на олигомер полиол, диизоцијанат, продуживач ланца и катализатор помешан истовремено након директног убризгавања у калуп, на одређеној температури очвршћавања поступка обликовања.
9, Метод преполимера: Прво реакција преполимеризације олигомер полиола и диизоцијаната, да би се генерисао крајњи полиуретански преполимер на бази NCO, сипање, а затим реакција преполимера са продуживачем ланца, припрема полиуретанског еластомера методом, названа метод преполимера.
10, Полу-преполимерна метода: разлика између полу-преполимерне методе и преполимерне методе је у томе што се део полиестер полиола или полиетер полиола додаје преполимеру у облику смеше са средством за продужавање ланца, катализатором итд.
11, Реакционо бризгање: Такође познато као реакционо бризгање RIM (Реакционо бризгање), мери се олигомерима мале молекулске тежине у течном облику, који се тренутно мешају и убризгавају у калуп истовремено, а брзом реакцијом у шупљини калупа, молекулска тежина материјала се брзо повећава. Процес за стварање потпуно нових полимера са новим карактеристичним групним структурама при изузетно великим брзинама.
12, Индекс пењења: то јест, број делова воде који се користи у 100 делова полиетра дефинише се као индекс пењења (IF).
13, Реакција пењења: генерално се односи на реакцију воде и изоцијаната да би се произвела супституисана уреа и ослобађао CO2.
14, Гел реакција: генерално се односи на реакцију формирања карбамата.
15, Време желирања: под одређеним условима, течном материјалу је потребно време да формира гел.
16, Млечно време: на крају зоне I, млечни феномен се појављује у течној фази полиуретанске смеше. Ово време се назива време кремастог стања у стварању полиуретанске пене.
17, Коефицијент ширења ланца: односи се на однос количине амино и хидроксилних група (јединица: mo1) у компонентама продужетка ланца (укључујући мешовити продужетак ланца) и количине NCO у преполимеру, односно однос молског броја (еквивалентног броја) активне водоничне групе и NCO.
18, Полиетер са ниском незасићеношћу: углавном за развој ПТМГ-а, цена ППГ-а, незасићеност смањена на 0,05 мол/кг, близу перформанси ПТМГ-а, коришћење ДМЦ катализатора, главне разноликости производа серије Бајер Аклејм.
19, Растварач квалитета амонијачног естра: приликом производње полиуретанског растварача, треба узети у обзир силу растварања и брзину испаравања, али приликом производње полиуретана који се користи у растварачу, треба узети у обзир тешку NC0 групу у полиуретану. Растварачи попут алкохола и етарских алкохола који реагују са NCO групама не могу се одабрати. Растварач не сме да садржи нечистоће попут воде и алкохола, нити алкалне супстанце које могу проузроковати погоршање полиуретана.
Естарски растварач не сме да садржи воду, нити слободне киселине и алкохоле, који ће реаговати са NCO групама. Естарски растварач који се користи у полиуретану треба да буде „растварач амонијачног естарског квалитета“ високе чистоће. То јест, растварач реагује са вишком изоцијаната, а затим се количина нереагованог изоцијаната одређује дибутиламином да би се тестирало да ли је погодан за употребу. Принцип је да потрошња изоцијаната није применљива, јер показује да ће вода у естру, алкохолу и киселини потрошити укупну вредност изоцијаната, ако се изрази број грама растварача потребних за потрошњу leqNCO групе, вредност је добра стабилност.
Изоцијанатни еквивалент мањи од 2500 се не користи као полиуретански растварач.
Поларитет растварача има велики утицај на реакцију формирања смоле. Што је већи поларитет, реакција је спорија, као што је разлика између толуена и метил етил кетона од 24 пута, поларитет молекула растварача је велики и може формирати водоничну везу са хидроксилном групом алкохола, што успорава реакцију.
Полихлорисани естарски растварач је боље одабрати ароматични растварач, јер је њихова брзина реакције већа од естарских и кетонских растварача, као што је ксилен. Употреба естарских и кетонских растварача може продужити век трајања двоструко разгранатог полиуретана током изградње. У производњи премаза, избор „растварача амонијачног квалитета“ поменутог раније је користан за складиштење стабилизатора.
Естарски растварачи имају јаку растворљивост, умерену брзину испаравања, ниску токсичност и више се користе, циклохексанон се такође више користи, угљоводонични растварачи имају ниску способност растварања у чврстим материјама, мање се користе сами, а више се користе са другим растварачима.
20, Физичко средство за надувавање: физичко средство за надувавање је пена чије се поре формирају променом физичког облика супстанце, односно ширењем компримованог гаса, испаравањем течности или растварањем чврсте материје.
21, Хемијска средства за надувавање: хемијска средства за надувавање су она која могу да ослобађају гасове попут угљен-диоксида и азота након разградње загревањем и формирају фине поре у полимерном саставу једињења.
22, Физичко умрежавање: у меком ланцу полимера постоје неки тврди ланци, а тврди ланац има иста физичка својства као вулканизована гума након хемијског умрежавања на температури испод тачке омекшавања или тачке топљења.
23, Хемијско умрежавање: односи се на процес повезивања великих молекуларних ланаца путем хемијских веза под дејством светлости, топлоте, високоенергетског зрачења, механичке силе, ултразвука и средстава за умрежавање како би се формирао полимер мреже или структуре облика.
24, Индекс пењења: број делова воде еквивалентан 100 делова полиетра дефинисан је као индекс пењења (IF).
25. Које врсте изоцијаната се најчешће користе у погледу структуре?
О: Алифатични: ХДИ, алициклични: ИПДИ, ХТДИ, ХМДИ, Ароматични: ТДИ, МДИ, ПАПИ, ППДИ, НДИ.
26. Које врсте изоцијаната се најчешће користе? Напишите структурну формулу
А: Толуен диизоцијанат (TDI), дифенилметан-4,4'-диизоцијанат (MDI), полифенилметан полиизоцијанат (PAPI), течни MDI, хексаметилен-диизоцијанат (HDI).
27. Значење ТДИ-100 и ТДИ-80?
A: TDI-100 се састоји од толуен диизоцијаната са 2,4 структуром; TDI-80 се односи на смешу која се састоји од 80% толуен диизоцијаната са 2,4 структуром и 20% са 2,6 структуром.
28. Које су карактеристике ТДИ и МДИ у синтези полиуретанских материјала?
A: Реактивност за 2,4-TDI и 2,6-TDI. Реактивност 2,4-TDI је неколико пута већа од реактивности 2,6-TDI, јер је NCO на позицији 4 у 2,4-TDI далеко од NCO на позицији 2 и метил групе, и готово да нема стеричких отпора, док је NCO 2,6-TDI под утицајем стеричких ефеката орто-метил групе.
Две NCO групе MDI су далеко једна од друге и нема супституената у близини, тако да је активност две NCO групе релативно велика. Чак и ако једна NCO група учествује у реакцији, активност преостале NCO групе је смањена, а активност је генерално и даље релативно велика. Стога је реактивност MDI полиуретанског преполимера већа од реактивности TDI преполимера.
29. HDI, IPDI, MDI, TDI, NDI који је од отпорности на жутило бољи?
A: HDI (припада непроменљивом жутом алифатичном диизоцијанату), IPDI (направљен од полиуретанске смоле са добром оптичком стабилношћу и хемијском отпорношћу, генерално се користи за производњу висококвалитетне полиуретанске смоле која не мења боју).
30. Сврха MDI модификације и уобичајене методе модификације
A: Течни MDI: Модификована намена: течни чисти MDI је течни модификовани MDI, који превазилази неке недостатке чистог MDI (чврсто стање на собној температури, топљење приликом употребе, вишеструко загревање утиче на перформансе), а такође пружа основу за широк спектар модификација за побољшање и побољшање перформанси полиуретанских материјала на бази MDI.
Методе:
① уретаном модификовани течни MDI.
② модификовани течни MDI карбодиимидом и уретонимином.
31. Које врсте полимерних полиола се најчешће користе?
A: Полиестер полиол, полиетер полиол
32. Колико индустријских метода производње постоји за полиестер полиоле?
А: Метода вакуумског топљења Б, метода топљења носачког гаса Ц, метода азеотропске дестилације
33. Које су посебне структуре на молекуларној основи полиестерских и полиетарских полиола?
A: Полиестер полиол: Макромолекуларно алкохолно једињење које садржи естарску групу на молекуларној основи и хидроксилну групу (-OH) на крајњој групи. Полиетар полиоли: Полимери или олигомери који садрже етарске везе (-O-) и крајње траке (-Oh) или аминске групе (-NH2) у структури основног дела молекула.
34. Које су врсте полиетар полиола према њиховим карактеристикама?
A: Високо активни полиетер полиоли, калемљени полиетер полиоли, полиетер полиоли отпорни на пламен, хетероциклични модификовани полиетер полиоли, политетрахидрофуран полиоли.
35. Колико врста обичних полиетара постоји према почетном агенсу?
А: Полиоксид пропилен гликол, полиоксид пропилен триол, полиетер полиол са тврдим мехурићима, полиетер полиол са ниском незасићеношћу.
36. Која је разлика између хидрокси-терминисаних полиетара и амино-терминисаних полиетара?
Аминотерминисани полиетри су полиоксидни алил етри у којима је хидроксилни крај замењен амин групом.
37. Које врсте полиуретанских катализатора се најчешће користе? Које уобичајено коришћене сорте су укључене?
A: Терцијарни амински катализатори, најчешће коришћене варијанте су: триетилендиамин, диметилетаноламин, н-метилморфолин, Н, н-диметилциклохексамин
Метална алкил једињења, најчешће коришћене варијанте су: органотински катализатори, могу се поделити на стано октоат, стано олеат, дибутилтин дилаурат.
38. Који су најчешће коришћени полиуретански продуживачи ланца или умреживачи?
A: Полиолови (1,4-бутандиол), алициклични алкохоли, ароматични алкохоли, диамини, алкохолни амини (етаноламин, диетаноламин)
39. Механизам реакције изоцијаната
A: Реакција изоцијаната са једињењима активног водоника је узрокована нуклеофилним центром молекула једињења активног водоника који напада атом угљеника на бази NCO. Механизам реакције је следећи:
40. Како структура изоцијаната утиче на реактивност NCO група?
А: Електронегативност AR групе: ако је R група група која апсорбује електроне, густина електронског облака C атома у -NCO групи је мања и он је подложнији нападу нуклеофила, односно лакше је изводити нуклеофилне реакције са алкохолима, аминима и другим једињењима. Ако је R група донор електрона и преноси се кроз електронски облак, густина електронског облака C атома у -NCO групи ће се повећати, чинећи га мање подложним нападу нуклеофила, а његова реакциона способност са једињењима активног водоника ће се смањити. Б. Индукциони ефекат: Пошто ароматични диизоцијанат садржи две NCO групе, када први -NCO ген учествује у реакцији, због коњугованог ефекта ароматичног прстена, -NCO група која не учествује у реакцији играће улогу групе која апсорбује електроне, тако да се реакциона активност прве NCO групе повећава, што је индукциони ефекат. C. стерички ефекат: У молекулима ароматичних диизоцијаната, ако се две -NCO групе налазе у ароматичном прстену истовремено, онда је утицај једне NCO групе на реактивност друге NCO групе често значајнији. Међутим, када се две NCO групе налазе у различитим ароматичним прстеновима у истом молекулу или су раздвојене угљоводоничним ланцима или ароматичним прстеновима, интеракција између њих је мала и смањује се са повећањем дужине ланца угљоводоника или повећањем броја ароматичних прстенова.
41. Врсте једињења активног водоника и NCO реактивност
А: Алифатични NH2> Ароматична група Bozui OH> Вода > Секундарни OH> Фенол OH> Карбоксилна група > Супституисана уреа > Амидо> Карбамат. (Ако је густина електронског облака нуклеофилног центра већа, електронегативност је јача, а активност реакције са изоцијанатом је већа и брзина реакције је већа; у супротном, активност је ниска.)
42. Утицај хидроксилних једињења на њихову реактивност са изоцијанатима
A: Реактивност једињења активног водоника (ROH или RNH2) је повезана са својствима R, када је R група која повлаче електронегативност, тешко је пренети атоме водоника, а реакција између једињења активног водоника и NCO је тежа; Ако је R супституент који донира електроне, реактивност једињења активног водоника са NCO може се побољшати.
43. Чему служи реакција изоцијаната са водом?
A: То је једна од основних реакција у припреми полиуретанске пене. Реакција између њих прво производи нестабилну карбаминску киселину, која се затим разлаже на CO2 и амине, а ако је изоцијанат у вишку, настали амин реагује са изоцијанатом и формира уреу.
44. Приликом припреме полиуретанских еластомера, садржај воде у полимерним полиолима треба строго контролисати.
A: У еластомерима, премазима и влакнима нису потребни мехурићи, тако да садржај воде у сировинама мора бити строго контролисан, обично мањи од 0,05%.
45. Разлике у каталитичким ефектима аминских и калајних катализатора на изоцијанатне реакције
A: Терцијарни амински катализатори имају високу каталитичку ефикасност за реакцију изоцијаната са водом, док калајни катализатори имају високу каталитичку ефикасност за реакцију изоцијаната са хидроксилном групом.
46. Зашто се полиуретанска смола може сматрати блок полимером и које су карактеристике ланчане структуре?
Одговор: Пошто је ланац полиуретанске смоле састављен од тврдих и меких сегмената, тврди сегмент се односи на ланац настао реакцијом изоцијаната, средства за продужавање ланца и умреживача на главном ланцу молекула полиуретана, а ове групе имају већу енергију кохезије, већу запремину простора и већу крутост. Меки сегмент се односи на полимер полиол угљеник-угљеник главног ланца, који има добру флексибилност и флексибилан је сегмент у главном ланцу полиуретана.
47. Који су фактори који утичу на својства полиуретанских материјала?
А: Енергија групне кохезије, водонична веза, кристалност, степен умрежавања, молекулска тежина, тврди сегмент, меки сегмент.
48. Које сировине су меки и тврди сегменти у главном ланцу полиуретанских материјала?
A: Меки сегмент је састављен од олигомерних полиола (полиестер, полиетар диоли, итд.), а тврди сегмент је састављен од полиизоцијаната или њихове комбинације са малим молекулским продуживачима ланца.
49. Како меки и тврди сегменти утичу на својства полиуретанских материјала?
A: Меки сегмент: (1) Молекулска тежина меког сегмента: под претпоставком да је молекулска тежина полиуретана иста, ако је меки сегмент полиестер, чврстоћа полиуретана ће се повећавати са повећањем молекулске тежине полиестер диола; Ако је меки сегмент полиетар, чврстоћа полиуретана се смањује са повећањем молекулске тежине полиетер диола, али се издужење повећава. (2) Кристалиност меког сегмента: Има већи допринос кристалности линеарног сегмента полиуретанског ланца. Генерално, кристализација је корисна за побољшање перформанси полиуретанских производа, али понекад кристализација смањује флексибилност материјала на ниским температурама, па је кристални полимер често непрозиран.
Тврди сегмент: Тврди ланац обично утиче на температуру омекшавања и топљења и својства полимера на високим температурама. Полиуретани припремљени ароматичним изоцијанатима садрже круте ароматичне прстенове, тако да се чврстоћа полимера у тврдом сегменту повећава, а чврстоћа материјала је генерално већа него код алифатичних изоцијанатних полиуретана, али је отпорност на ултраљубичасту деградацију лоша и лако жути. Алифатични полиуретани не жуте.
50. Класификација полиуретанске пене
А: (1) тврда пена и мека пена, (2) пена високе густине и ниске густине, (3) полиестерска пена, пена полиетерског типа, (4) пена ТДИ типа, пена МДИ типа, (5) полиуретанска пена и полиизоцијануратна пена, (6) производња једностепеним методом и методом преполимеризације, континуирани метод и повремена производња, (8) блок пена и обликована пена.
51. Основне реакције у припреми пене
A: Односи се на реакцију -NCO са -OH, -NH2 и H2O, а када реагује са полиолима, „гел реакција“ у процесу пењења се генерално односи на реакцију формирања карбамата. Пошто сировина за пену користи вишефункционалне сировине, добија се умрежена мрежа, што омогућава систему за пењење да се брзо желира.
Реакција пењења се одвија у систему за пењење у присуству воде. Такозвана „реакција пењења“ се генерално односи на реакцију воде и изоцијаната да би се произвела супституисана уреа и ослобађао CO2.
52. Механизам нуклеације мехурића
Сировина реагује у течности или зависи од температуре коју производи реакција, стварајући гасовиту супстанцу и испаравајући гас. Са напредовањем реакције и производњом велике количине реакционе топлоте, количина гасовитих супстанци и испаравање се континуирано повећавају. Када концентрација гаса порасте изнад концентрације засићења, у фази раствора почиње да се формира континуирани мехур и расте.
53. Улога стабилизатора пене у припреми полиуретанске пене
A: Има ефекат емулгирања, тако да се побољшава међусобна растворљивост између компоненти пенастог материјала; Након додавања силиконског сурфактанта, јер значајно смањује површински напон γ течности, повећава се повећана слободна енергија потребна за дисперзију гаса, тако да је већа вероватноћа да ће се ваздух диспергован у сировини нуклеирати током процеса мешања, што доприноси стварању малих мехурића и побољшава стабилност пене.
54. Механизам стабилности пене
A: Додавање одговарајућих сурфактаната погодује стварању дисперзије финих мехурића.
55. Механизам формирања пене отворених и затворених ћелија
A: Механизам формирања пене отворених ћелија: У већини случајева, када постоји велики притисак у мехуру, чврстоћа зида мехура формираног реакцијом гела није велика, а филм зида не може да издржи истезање изазвано порастом притиска гаса, филм зида мехура се повлачи, а гас излази из пукотине, формирајући пену отворених ћелија.
Механизам формирања пене затворених ћелија: Код система тврдих мехурића, због реакције полиетар полиола са вишефункционалним и ниским молекулским тежинама са полиизоцијанатом, брзина гела је релативно велика, а гас у мехурићу не може да пробије зид мехурића, чиме се формира пена затворених ћелија.
56. Механизам пењења физичког средства за пењење и хемијског средства за пењење
A: Физичко средство за надувавање: Физичко средство за надувавање је пена чије се поре формирају променом физичког облика одређене супстанце, односно ширењем компримованог гаса, испаравањем течности или растварањем чврсте материје.
Хемијска средства за надувавање: Хемијска средства за надувавање су једињења која, када се разлажу топлотом, ослобађају гасове као што су угљен-диоксид и азот и формирају фине поре у полимерном саставу.
57. Метода припреме меке полиуретанске пене
A: Једностепена метода и преполимерна метода
Преполимерна метода: то јест, реакција полиетер полиола и вишка ТДИ-ја се претвара у преполимер који садржи слободну NCO групу, а затим се меша са водом, катализатором, стабилизатором итд., да би се направила пена. Једностепена метода: Различите сировине се директно мешају у главу за мешање путем прорачуна, а један корак се прави од пене, која се може поделити на континуирану и повремену.
58. Карактеристике хоризонталног и вертикалног пењења
Метода уравнотежене притискне плоче: карактерише се употребом горњег папира и горње поклопне плоче. Метода преливног жлеба: карактерише се употребом преливног жлеба и плоче за слетање транспортне траке.
Карактеристике вертикалног пењења: можете користити мали проток да бисте добили велики попречни пресек пенастих блокова, а обично користите хоризонталну машину за пењење да бисте добили исти пресек блока, ниво протока је 3 до 5 пута већи од вертикалног пењења; Због великог попречног пресека пенастог блока, нема горњег и доњег слоја, а ивични слој је такође танак, тако да су губици сечења знатно смањени. Опрема покрива малу површину, висина постројења је око 12 ~ 13 м, а инвестициони трошкови постројења и опреме су нижи него код хоризонталног процеса пењења; Лако је заменити левак и модел за производњу цилиндричних или правоугаоних тела од пене, посебно округлих пенастих гредица за ротационо сечење.
59. Основне тачке избора сировина за припрему меке пене
A: Полио: полиетер полиол за обичну блок пену, молекулска тежина је генерално 3000 ~ 4000, углавном полиетер триол. Полиетер триол са молекулском тежином од 4500 ~ 6000 користи се за пену високе еластичности. Са повећањем молекулске тежине, повећавају се затезна чврстоћа, издужење и еластичност пене. Реактивност сличних полиетара се смањује. Са повећањем функционалног степена полиетра, реакција се релативно убрзава, повећава се степен умрежавања полиуретана, повећава се тврдоћа пене, а издужење се смањује. Изоцијанат: Сировина изоцијаната за полиуретанску меку блок пену је углавном толуен диизоцијанат (TDI-80). TDI-65 има релативно ниску активност и користи се само за полиестерску полиуретанску пену или специјалну полиетарску пену. Катализатор: Каталитичке предности пењења меке пене у расутом стању могу се грубо поделити у две категорије: једна су органометална једињења, најчешће се користи калај каприлат; Друга врста су терцијарни амини, који се обично користе као диметиламиноетил етри. Стабилизатор пене: У полиестерској полиуретанској пени за расуте масе, углавном се користе несилицијумски сурфактанти, а у полиетерској пени за расуте масе, углавном се користи органосилицијум-оксидовани олефински кополимер. Средство за пењење: Генерално, само вода се користи као средство за пењење када је густина полиуретанских меких блок мехурића већа од 21 кг по кубном метру; Једињења са ниском тачком кључања као што је метилен хлорид (MC) користе се као помоћна средства за надувавање само у формулацијама ниске густине.
60. Утицај услова околине на физичка својства блок пена
A: Утицај температуре: реакција пењења полиуретана се убрзава како температура материјала расте, што ће изазвати ризик од сагоревања језгра и пожара код осетљивих формулација. Утицај влажности ваздуха: Са повећањем влажности, због реакције изоцијанатне групе у пени са водом у ваздуху, тврдоћа пене се смањује, а издужење се повећава. Затезна чврстоћа пене се повећава са повећањем уреа групе. Утицај атмосферског притиска: За исту формулу, приликом пењења на већој надморској висини, густина се значајно смањује.
61. Главна разлика између система сировина који се користи за хладно обликовану меку пену и топло обликовану пену
A: Сировине које се користе у хладном обликовању имају високу реактивност и нема потребе за спољним загревањем током обликовања, ослањајући се на топлоту коју генерише систем, реакција обликовања може се у основи завршити за кратко време, а калуп се може ослободити у року од неколико минута након убризгавања сировина. Реактивност сировина пене за обликовање врућим обликовањем је ниска, а реакциону смешу је потребно загревати заједно са калупом након пењења у калупу, а производ од пене може се ослободити након што је потпуно сазрео у каналу за печење.
62. Које су карактеристике хладно обликоване меке пене у поређењу са топло обликованом пеном?
A: ① Производни процес не захтева спољашњу топлоту, може уштедети много топлоте; ② Висок коефицијент слегања (коефицијент колапсабилности), добре перформансе удобности; ③ Висока стопа одскока; ④ Пена без успоривача пламена такође има одређена својства успоривача пламена; ⑤ Кратак производни циклус, може уштедети калуп, уштедети трошкове.
63. Карактеристике и употреба меког и тврдог мехура, респективно
A: Карактеристике меких мехурића: Ћелијска структура полиуретанских меких мехурића је углавном отворена. Генерално, има ниску густину, добру еластичну опорављивост, апсорпцију звука, пропустљивост ваздуха, очување топлоте и друга својства. Употреба: Углавном се користи за намештај, материјал за јастуке, материјал за јастуке за возила, разне меке ламиниране композитне материјале, индустријску и грађевинску меку пену која се такође користи као материјал за филтере, материјал за звучну изолацију, материјал отпоран на ударце, декоративни материјал, материјал за паковање и материјал за топлотну изолацију.
Карактеристике круте пене: полиуретанска пена има малу тежину, високу специфичну чврстоћу и добру димензионалну стабилност; Термичкоизолационе перформансе круте полиуретанске пене су супериорне. Јака сила лепљења; Добре перформансе старења, дуг адијабатски век трајања; Реакциона смеша има добру флуидност и може глатко да испуни шупљине или просторе сложеног облика. Сировина за производњу полиуретанске тврде пене има високу реактивност, може постићи брзо стврдњавање и може постићи високу ефикасност и масовну производњу у фабрици.
Употреба: Користи се као изолациони материјал за фрижидере, замрзиваче, расхладне контејнере, складишта хладњака, изолацију нафтовода и цевовода за топлу воду, изолацију зидова и кровова зграда, изолационе сендвич плоче итд.
64. Кључне тачке дизајна формуле са тврдим мехурићима
A: Полиоли: полиетар полиоли који се користе за формулације тврде пене су генерално високоенергетски полиоли полипропилен оксида са високом хидроксилном вредношћу (ниском молекулском тежином); Изоцијанат: Тренутно, изоцијанат који се користи за тврде мехуриће је углавном полиметилен полифенил полиизоцијанат (опште познат као PAPI), односно сирови MDI и полимеризовани MDI; Средства за надувавање: (1) CFC средство за надувавање (2) HCFC и HFC средства за надувавање (3) пентан средство за надувавање (4) вода; Стабилизатор пене: Стабилизатор пене који се користи за формулацију чврсте полиуретанске пене је генерално блок полимер полидиметилсилоксана и полиоксоолефина. Тренутно, већина стабилизатора пене је углавном Si-C типа; Катализатор: Катализатор за формулацију чврсте полиуретанске пене је углавном терцијарни амин, а органотин катализатор се може користити у посебним приликама; Остали адитиви: У складу са захтевима и потребама различитих употреба производа од чврсте полиуретанске пене, формули се могу додати успоривачи пламена, средства за отварања, инхибитори дима, средства против старења, средства против плесни, средства за очвршћавање и други адитиви.
65. Принцип припреме пене за обликовање целе коже
A: Интегрална пена за кожу (ISF), позната и као пена која се сама ствара кожицу (self-skinning foam), је пластична пена која ствара сопствену густу кожицу у тренутку производње.
66. Карактеристике и употреба полиуретанских микропорозних еластомера
A: Карактеристике: полиуретански еластомер је блок полимер, генерално састављен од олигомер полиола, флексибилног меког сегмента дугог ланца, диизоцијаната и средства за продужавање ланца, формирајући тврди сегмент, тврди сегмент и меки сегмент наизменичног распореда, формирајући понављајућу структурну јединицу. Поред тога што садржи групе амонијачних естара, полиуретан може да формира водоничне везе унутар и између молекула, а меки и тврди сегменти могу да формирају микрофазне регионе и производе микрофазно раздвајање.
67. Које су главне карактеристике перформанси полиуретанских еластомера
A: Карактеристике перформанси: 1, висока чврстоћа и еластичност, може бити у широком опсегу тврдоће (Shaw A10 ~ Shaw D75) ради одржавања високе еластичности; Генерално, потребна ниска тврдоћа може се постићи без пластификатора, тако да нема проблема изазваних миграцијом пластификатора; 2, при истој тврдоћи, већи капацитет носивости од других еластомера; 3, одлична отпорност на хабање, његова отпорност на хабање је 2 до 10 пута већа од природне гуме; 4. Одлична отпорност на уље и хемикалије; Ароматични полиуретан отпоран на зрачење; Одлична отпорност на кисеоник и озон; 5, висока отпорност на ударце, добра отпорност на замор и отпорност на ударце, погодан за примене са високом фреквенцијом савијања; 6, добра флексибилност на ниским температурама; 7, обичан полиуретан се не може користити изнад 100 ℃, али употреба посебне формуле може издржати високе температуре од 140 ℃; 8, трошкови обликовања и обраде су релативно ниски.
68. Полиуретански еластомери се класификују према полиолима, изоцијанатима, производним процесима итд.
A: 1. Према сировини олигомер полиола, полиуретански еластомери се могу поделити на полиестерски тип, полиетерски тип, полиолефински тип, поликарбонатни тип итд. Полиетерски тип се може поделити на политетрахидрофурански тип и тип полипропилен оксида према специфичним врстама; 2. Према разлици диизоцијаната, могу се поделити на алифатичне и ароматичне еластомере, и подељени на TDI тип, MDI тип, IPDI тип, NDI тип и друге типове; На основу процеса производње, полиуретански еластомери се традиционално деле у три категорије: тип ливења (CPU), термопластичност (TPU) и тип мешања (MPU).
69. Који фактори утичу на својства полиуретанских еластомера са становишта молекуларне структуре?
A: Са становишта молекуларне структуре, полиуретански еластомер је блок полимер, генерално састављен од олигомерних полиола, флексибилног меког сегмента дугог ланца, диизоцијаната и продужетка ланца, који формирају тврди сегмент, тврди сегмент и меки сегмент наизменичног распореда, формирајући понављајућу структурну јединицу. Поред тога што садржи групе амонијачних естара, полиуретан може да формира водоничне везе унутар и између молекула, а меки и тврди сегменти могу да формирају микрофазне регионе и производе микрофазно раздвајање. Ове структурне карактеристике чине полиуретанске еластомере одличном отпорношћу на хабање и жилавост, познате као „гума отпорна на хабање“.
70. Разлика у перформансама између еластомера обичног полиестерског типа и типа политетрахидрофуран етра
A: Молекули полиестера садрже више поларних естарских група (-COO-), које могу формирати јаке интрамолекуларне водоничне везе, тако да полиестер полиуретан има високу чврстоћу, отпорност на хабање и отпорност на уље.
Еластомер припремљен од полиетар полиола има добру стабилност хидролизе, отпорност на временске услове, флексибилност на ниским температурама и отпорност на плесан. Извор чланка/Истраживање учења о полимерима
Време објаве: 17. јануар 2024.